BACKGROUND The usual history of chronic heart failure (HF) is characterized by frequent episodes of acute decompensation (ADHF), needing urgent management in the emergency department (ED). Since the diagnostic accuracy of routine laboratory tests remains quite limited for predicting short-term mortality in ADHF, this retrospective study investigated the potential significance of combining red blood cell distribution width (RDW) with other conventional tests for prognosticating ADHF upon ED admission. METHODS We conducted a retrospective study including visits for episodes of ADHF recorded in the ED of the Uni versity Hospital of Verona throughout a 4-year period. Demo - graphic and clinical features were recorded upon patient presentation. All patients were subjected to standard Chest X-ray, electrocardiogram (ECG) and laboratory testing in - cluding creatinine, blood urea nitrogen, B-type natriuretic peptide (BNP), complete blood cell count (CBC), sodium, chloride, potassium and RDW. The 30-day overall mortality after ED presentation was defined as primary endpoint. RESULTS The values of sodium, creatinine, BNP and RDW were higher in patients who died than in those who survived, whilst hypochloremia was more frequent in patients who died than in those who survived. The multivariate model, incorporating these parameters, displayed a modest efficiency for predicting 30-day mortality after ED admission (AUC, 0.701; 95% CI, 0.662-0.738; p=0.001). Notably, the inclusion of RDW in the model significantly enhanced prediction efficiency, with an AUC of 0.723 (95% CI, 0.693-0.763; p<0.001). These results were confirmed with net reclassification improvement (NRI) analysis, showing that combination of RDW with conventional laboratory tests resulted in a much better prediction performance (net reclassification index, 0.222; p=0.001). CONCLUSIONS The results of our study show that prognostic assessment of ADHF patients in the ED can be significantly improved by combining RDW with other conventional laboratory tests. UVOD Istoriju hronične srčane insuficijencije (SI) obično karakterišu česte epizode akutne dekompenzacije (ASD), koja zahteva urgentno lečenje u odeljenjima hitne službe (HS). Kako dijagnostička tačnost rutinskih laboratorijskih testova i dalje ima znatna ograničenja kad se radi o predviđanju kratkoročnog smrtnog ishoda u ASD, ova retrospektivna studija istraživala je potencijalni značaj kombinovanja širine distribucije eritrocita (ŠDE) i drugih uobičajenih testova za prognoziranje ASD posle prijema u HS. METODE Sproveli smo retrospektivnu studiju koja je uključila posete zbog epizoda ASD zabeležene u HS Univerzitetske bolnice u Veroni tokom perioda od 4 godine. Demografske i kliničke odlike su zabeležene posle prijema pacijenata. Svi pacijenti su podvrgnuti standardnom rendgenu grudnog koša, elektrokardiogramu (EKG) i laboratorijskom testiranju koje je obuhvatilo kreatinin, ureu u krvi, natriuretski peptid B-tipa (BNP), kompletnu krvnu sliku (CBC), natrijum, hlorid, kalijum i širinu distribucije eritrocita. Ukupan broj smrtnih ishoda u roku od 30 dana posle prijema u HS je definisan kao primarna krajnja tačka. REZULTATI Vrednosti natrijuma, kreatinina, BNP i ŠDE bile su više kod pacijenata koji su umrli nego kod onih koji su preživeli, dok je hipohloremija bila češća kod pacijenata koji su umrli nego kod onih koji su preživeli. Multivarijantni model koji je uključio ove parametre pokazao je umerenu efikasnost za predviđanje smrtnog ishoda u roku od 30 dana po prijemu u HS (AUC, 0,701; 95% CI, 0,662–0,738; p=0,001). Primećeno je da je uključivanje ŠDE u ovaj model značajno poboljšalo efikasnost predikcije, sa AUC od 0,723 (95% CI, 0,693–0,763; p<0,001). Ovi rezultati su potvrđeni analizom neto pobošljanja reklasifikacije (net reclassification improvement, NRI), koja je pokazala da kombinovanje ŠDE sa uobičajenim laboratorijskim testovima ima za rezultat mnogo bolju predikciju (indeks neto reklasifikacije, 0,222; p=0,001). ZAKLJUČAK Rezultati ove studije pokazuju da prognostička procena pacijenata sa ASD u HS može biti značajno pobošljana ukoliko se ŠDE kombinuje sa drugim uobičajenim laboratorijskim testovima.

中文翻译：

---

红细胞分布宽度改善了急诊室急性失代偿性心力衰竭患者的重新分类。

背景 慢性心力衰竭 (HF) 的常见病史特点是急性失代偿 (ADHF) 频繁发作，需要在急诊科 (ED) 进行紧急处理。由于常规实验室测试的诊断准确性在预测 ADHF 的短期死亡率方面仍然非常有限，因此本回顾性研究调查了将红细胞分布宽度 (RDW) 与其他常规测试相结合在 ED 入院时预测 ADHF 的潜在意义。方法 我们进行了一项回顾性研究，包括在 4 年期间在维罗纳大学医院 ED 记录的 ADHF 发作访问记录。演示 - 在患者就诊时记录图形和临床特征。所有患者均接受标准胸部 X 线检查，心电图 (ECG) 和实验室检测，包括肌酐、血尿素氮、B 型利钠肽 (BNP)、全血细胞计数 (CBC)、钠、氯、钾和 R​​DW。急诊科就诊后的 30 天总体死亡率被定义为主要终点。结果死亡患者的钠、肌酐、BNP和RDW值高于存活患者，而死亡患者的低氯血症发生率高于存活患者。包含这些参数的多变量模型在预测 ED 入院后 30 天死亡率方面显示出适度的效率（AUC，0.701；95% CI，0.662-0.738；p=0.001）。值得注意的是，在模型中加入 RDW 显着提高了预测效率，AUC 为 0.723（95% CI，0.693-0.763；p<0.001）。这些结果通过净重分类改进 (NRI) 分析得到证实，表明 RDW 与传统实验室测试的结合产生了更好的预测性能（净重分类指数，0.222；p=0.001）。结论 我们的研究结果表明，通过将 RDW 与其他常规实验室测试相结合，可以显着改善急诊室 ADHF 患者的预后评估。UVOD Istoriju hronične srčane insuficijencije (SI) obično karakterišu česte epizode akutne dekompenzacije (ASD), koja zahteva rapidno lečenje u odeljenjima hitne službe (HS)。Kako dijagnostička tačnost rutinskih labatorijskih testova i dalje ima znatna ograničenja kad se radi o predviđanju kratkoročnog smrtnog ishoda u ASD, ova retrospektivna studija istraživala je potencijalni značaj kombinovanja širine distribucije eritrocita (ŠDE) i drugih uobičajenih testova za prognoziranje ASD posle prijema u HS. METODE Sproveli smo retrospektivnu studiju koja je uključilaposete zbog epizoda ASD zabeležene u HS Univerzitetske bolnice u Veroni tokom perioda od 4 godine。Demografske i kliničke odlike su zabeležene posle prijema pacijenata。Svi pacijenti su podvrgnuti standardnom rendgenu grudnog koša, elektrokardiogramu (EKG) i laboratorijskom testiranju koje je obuhvatilo kreatinin, ureu u krvi, natriuretski peptid B-tipa (BNP), kompletnu krvnu sliku (CBC), natrijum, hlorid, 辣椒. Ukupan broj smrtnih ishoda u roku od 30 dana posle prijema u HS je definisan kao primarna krajnja tačka。REZULTATI Vrednosti natrijuma, kreatinina, BNP i ŠDE bile su više kod pacijenata koji su umrli nego kod onih koji su preživeli, dok je hipohloremija bila češća kod pacijenata koji su umrli nego kod onih koji su preživeli。Multivarijantni 模型 koji je uključio ove parametre pokazao je umerenu efikasnost za predviđanje smrtnog ishoda u roku od 30 dana po prijemu u HS (AUC, 0,701; 95% CI, 0,662–0,738; p=0,001)。Primećeno je da je uključivanje ŠDE u ovaj model značajno poboljšalo efikasnost predikcije, sa AUC od 0,723 (95% CI, 0,693–0,763; p<0,001)。Ovi rezultati su potvrđeni analizom neto pobošljanja reklasifikacije (net reclassification Improvement, NRI), koja je pokazala da kombinovanje ŠDE sa uobičajenim laboratorijskim testovima ima za rezultat mnogo bolju predikciju (indeks neto reklasifikacije, 0,222; p=0,00